денунцијантски

Serbo-Croatian

Etymology

From denuncìjant +‎ -skī, in turn deriving the adverb by shortening the final i.

Pronunciation

  • IPA(key): (adjective) /denunt͡sǐjantskiː/
  • IPA(key): (adverb) /denunt͡sǐjantski/
  • Hyphenation: де‧нун‧ци‧јант‧ски

Adjective

денунцѝјантскӣ (Latin spelling denuncìjantskī)

  1. informer's, informing

Declension

Declension of денунцијантски
singular masculine feminine neuter
nominative денунцијантски денунцијантска денунцијантско
genitive денунцијантског(а) денунцијантске денунцијантског(а)
dative денунцијантском(у/е) денунцијантској денунцијантском(у/е)
accusative inanimate
animate
денунцијантски
денунцијантског(а)
денунцијантску денунцијантско
vocative денунцијантски денунцијантска денунцијантско
locative денунцијантском(е/у) денунцијантској денунцијантском(е/у)
instrumental денунцијантским денунцијантском денунцијантским
plural masculine feminine neuter
nominative денунцијантски денунцијантске денунцијантска
genitive денунцијантских денунцијантских денунцијантских
dative денунцијантским(а) денунцијантским(а) денунцијантским(а)
accusative денунцијантске денунцијантске денунцијантска
vocative денунцијантски денунцијантске денунцијантска
locative денунцијантским(а) денунцијантским(а) денунцијантским(а)
instrumental денунцијантским(а) денунцијантским(а) денунцијантским(а)

Adverb

денунцѝјантски (Latin spelling denuncìjantski)

  1. like an informer

References